GEOPOLITIČKI IZAZOVI U KONTEKSTU ENERGETSKE BEZBEDNOSTI I NAFTNE KRIZE
DOI:
https://doi.org/10.46793/GlasnikDN18.1.159AKljučne reči:
energetska bezbednost, geopolitika, energetski tokovi, Republika SrbijaApstrakt
Energetska bezbednost se najčešće definiše kroz prizmu energetske zavisnosti države. U praksi je to stvarni odnos između potrebe za energijom i mogućnosti države da istu sama proizvede ili da je osigura uvozom. Strateški cilj država jeste postizanje što većeg stepena energetske nezavisnosti. Geopolitički rizici koji su nastali usled nadmetanja velikih sila, uticali su na promenu shvatanja energetske bezbednosti energetski zavisnih država.
Rat u Ukrajini je izazvao mnogobrojne promene u međunarodnom sistemu, a najveći problemi su se prelili na sektor energetike. Energetski sektor Republike Srbije je direktno pogođen ovim rizicima. Shodno tome, rad analizira glavne geopolitičke rizike po energetsku bezbednost Republike Srbije, s obzirom na specifičnosti države u pogledu energetskog bilansa, energetskih potreba i pristupa očuvanju stabilnosti snabdevanja i smanjenju ranjivosti energetskog sistema.
Autori predlažu kombinaciju kratkoročnih i dugoročnih strategija kao najefikasnijeg okvira za očuvanje energetske bezbednosti Republike Srbije. Kratkoročne strategije moraju uključiti optimizaciju logističkih tokova, efikasno upravljanje strateškim rezervama i fleksibilne ugovore o nabavci, kako bi se obezbedila otpornost sistema na spoljne šokove, dok dugoročne podrazumevaju diverzifikaciju izvora snabdevanja, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i jačanje uloge obnovljivih izvora energije.
Reference
Anufrijev, A., & Mišić, J. (2025). „Geopolitičke implikacije energetske krize izazvane ratom u Ukrajini“. U: Zbornik naučnih radova Univerziteta “Union – Nikola Tesla” (ur. …), br.7, str. 89–101. Univerzitet „Union - Nikola Tesla“, Beograd. (https://unt.edu.rs/wp-content/uploads/2025/12/zbornik-7-2025.pdf)
BP. (2023). Statistical review of world energy. London: BP.
Brkić, D. (2024). Serbian Energy Sector in a Gap Between East and West. Energy Exploration & Exploitation, 42(1), pp.330-340. https://doi.org/10.1177/01445987231215445
Cherp, A., & Jewell, J. (2014). The concept of energy security: Beyond the four As. Energy Policy, 75, pp.415–421. https://doi.org/10.1016/j.enpol.2014.09.005
European Commission. (2022). REPowerEU: Joint European action for more affordable, secure and sustainable energy. Brussels
Energetska agencija Republike Srbije. (2024). Izveštaj o energetskom sektoru Republike Srbije. Beograd: AERS.
Energy Community Secretariat. (2023). Annual implementation report – Serbia. https://www.energy-community.org
Henderson, J., Mitrova, T. (2020). „Implications of the Global Energy Transition on Russia“. In: Hafner, M., Tagliapietra, S. (eds) The Geopolitics of the Global Energy Transition. Lecture Notes in Energy, vol 73. Springer, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-030-39066-2_5
International Energy Agency. (2022). Energy security: Reliable, affordable access to energy. Paris: IEA.
International Energy Agency. (2022). Energy security and the Ukraine crisis. Paris: IEA.
International Energy Agency. (2023). Oil market report. Paris: IEA.
International Energy Agency. (2025). World Energy Outlook 2025. Paris: IEA
Kruyt, B., van Vuuren, D. P., de Vries, H. J. M., & Groenenberg, H. (2009). Indicators for energy security. Energy Policy, 37(6), pp. 2166–2181. https://doi.org/10.1016/j.enpol.2009.02.006
Li, F., Yang, C., Li, Z., & Failler, P. (2021). Does Geopolitics Have an Impact on Energy Trade? Empirical Research on Emerging Countries. Sustainability, 13(9), pp. 5199. https://doi.org/10.3390/su13095199
Madžar, L. (2022). Uticaj Ukrajinske krize na međunarodne trgovinske tokove i prehrambenu bezbednost. Glasnik za društvene nauke, br. 14, str.175-187.
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije. (2024). Energetski bilans Republike Srbije. Beograd.
MOL Group konačno dogovorila kupovinu udela u Naftnoj industriji Srbije (56,15%). (2026). Ekonomija i biznis. Retrieved from https://n1info.rs/biznis/mol-kupuje-5615-odsto-nis-a-adnoc-ulazi-u-vlasnistvo-kao-manjinski-akcionar/ [access: January 23, 2026]
Odluka o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2025. godinu. (2025). Službeni glasnik Republike Srbije.
Papić, A. (2025). Uticaj aktuelnih oružanih konflikata u Ukrajini i Palestini na globalna privredna i geopolitička kretanja. Glasnik za društvene nauke, 17(1), str. 101-126. https://doi.org/10.46793/GlasnikDN17.1.101P
Šekarić Stojanović, N. (2025). Energetski regionalizam: poreklo koncepta i empirijske refleksije. Međunarodna politika. God. LXXVI, br. 1194, str. 503–519. https://doi.org/10.18485/iipe_mp.2025.76.1195.4
Tsekeris, T. (2025). Transformations in the European Gas Supply Network Due to the Russia–Ukraine Conflict. Energies, 18(7), 1709. https://doi.org/10.3390/en18071709
U.S. Department of the Treasury, Office of Foreign Assets Control. (2023). Sanctions programs and country information: Russia-related sanctions. https://ofac.treasury.gov
U.S. Energy Information Administration. (2024). International energy statistics: Serbia. https://www.eia.gov
Wang, Q., Ren, F. & Li, R. (2024). Geopolitics and energy security: a comprehensive exploration of evolution, collaborations, and future directions. Humanities and Social Sciences Communications, 11, 1071. https://doi.org/10.1057/s41599-024-03507-2
World Bank. (2023). Energy imports, net (% of energy use) – Serbia. https://data.worldbank.org
Yergin, D. (2006). Ensuring energy security. Foreign Affairs, 85(2), pp. 69–82.
Yergin, D. (2022). The new map: Energy, climate, and the clash of nations. New York: Penguin Press.
##submission.downloads##
Objavljeno
Broj časopisa
Sekcija
Licenca
Ovaj rad je pod Creative Commons Aуторство-Nekomercijalno-Bez prerade 4.0 Internacionalna licenca.
