ISPRAVNO, DOBRO I PROBLEM KONGRUENCIJE U ROLSOVOJ TEORIJI PRAVDE

Apstrakt

Ovaj rad razmatra Rolsov argument kongruencije — tvrdnju da je za pojedinca dobro da postupa ispravno — kako je razvijen u delu Teorija pravde i kasnije napušten u Političkom liberalizmu. Rawls je nastojao da pokaže da je društvo dobro uređenog tipa stabilno kada građani potvrđuju principe pravde kao deo sopstvenog dobra. Rad rekonstruiše argument kongruencije. Pokazuje se da Rolsov argument ne uspeva da pomiri prvenstvo ispravnog sa racionalnim težnjama ka dobru, jer dovodi do cirkularne i sveobuhvatne koncepcije moralne motivacije koja potkopava pluralizam. Kao odgovor na ovaj problem, analizira se Rolsovo kasnije napuštanje argumenta kongruencije u korist pojma preklapajućeg konsenzusa, kao pokušaj da se privatizuje odnos između pravde i individualnog dobra. Međutim, ovaj prelaz ne rešava već razvodnjava problem motivacije: iako čuva političku neutralnost, on slabi racionalne osnove za odanost principima pravde. Rad zaključuje razmatranjem novijih ideja, poput ideje građanskog prijateljstva, kao mogućeg načina da se kongruencija obnovi u pluralističkom okviru.