Glasnik za društvene nauke

Impressum

2025-12-05T09:10:55+00:00

ISPRAVNO, DOBRO I PROBLEM KONGRUENCIJE U ROLSOVOJ TEORIJI PRAVDE

2025-12-05T09:14:31+00:00

Ovaj rad razmatra Rolsov argument kongruencije — tvrdnju da je za pojedinca dobro da postupa ispravno — kako je razvijen u delu Teorija pravde i kasnije napušten u Političkom liberalizmu. Rawls je nastojao da pokaže da je društvo dobro uređenog tipa stabilno kada građani potvrđuju principe pravde kao deo sopstvenog dobra. Rad rekonstruiše argument kongruencije. Pokazuje se da Rolsov argument ne uspeva da pomiri prvenstvo ispravnog sa racionalnim težnjama ka dobru, jer dovodi do cirkularne i sveobuhvatne koncepcije moralne motivacije koja potkopava pluralizam. Kao odgovor na ovaj problem, analizira se Rolsovo kasnije napuštanje argumenta kongruencije u korist pojma preklapajućeg konsenzusa, kao pokušaj da se privatizuje odnos između pravde i individualnog dobra. Međutim, ovaj prelaz ne rešava već razvodnjava problem motivacije: iako čuva političku neutralnost, on slabi racionalne osnove za odanost principima pravde. Rad zaključuje razmatranjem novijih ideja, poput ideje građanskog prijateljstva, kao mogućeg načina da se kongruencija obnovi u pluralističkom okviru.

O ČISTOTI MORALNOG ZNANJA: ROSOV PRIGOVOR KANTU

2025-12-05T09:24:28+00:00

Ovaj rad razmatra primedbu Dejvida Rosa zasnovanu na sumnji u „čistotu“ moralnog znanja u Kantovoj etici, iznetu u njegovom komentaru Zasnivanja metafizike morala. Iako prihvata apriorni status moralnog zakona, Ros tvrdi da on nije čist jer mora imati i element iskustva, koristeći analogiju sa kategorijom kauzalnosti u prirodnim naukama koju smatra apriornom ali empirijski zavisnom. Cilj ovog istraživanja je da razjasni Kantovo shvatanje čistote moralnog zakona i proceni valjanost Rosove analogije. Rad primenjuje pojmovnu i tekstualnu analizu Kantovog Zasnivanja i Kritike praktičkog uma, fokusirajući se na razliku između čistih i „nečistih“ apriornih sudova, noumenalnu prirodu moralnog delatnika i Kantovo viđenje moralnog zakona kao „činjenicu čistog uma“. Analiza pokazuje da je Kantov moralni zakon, oličen u kategoričkom imperativu, zasnovan na čistoj (neempirijskoj) kauzalnosti, tj. slobodi, bez prostora za uticaj iskustva. Zaključak poredi moralni zakon sa čistim apriornim iskazima u matematici, sugerišući da moralni sudovi načelno mogu imati istu nezavisnost od iskustva. Rezultati analize ukazuju na to da Rosova primedba o „nečistoti“ verovatno ne stoji, te da Kantov

ULOGA INOVACIJA I ORGANIZACIONIH PROMENA U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU: STRATEŠKE PERSPEKTIVE ZELENIH FINANSIJA

2025-12-05T09:34:06+00:00

U današnjem okruženju koje karakterišu brze i stalne promene i trendovi ka inovacijama, sposobnost efikasnog i brzog reagovanja na promene i implementacija inovacija u praksi je ključni faktor za uspeh, dugoročno održivo poslovanje i opstanak na tržištu bilo koje kompanije. Rastuća zabrinutost usled velike ugroženosti životne sredine, sve veći regulatorni pritisci i očekivanja stejkholdera primorali su kompanije na to da integrišu održivost u svoje strategije. Ključna uloga inovacija i upravljanja promenama u ovim procesima dovela je do toga da zelene finansije postanu ključni aspekt poslovanja jer podržavaju i pospešuju aktivnosti zaštite životne sredine, kao i ukupne performanse kompanija. Cilj ovog rada je da istraži i analizira ulogu i značaj upravljanja promenama i inovacijama u kompanijama sa akcentom na zelene finansije kao ključnim i temeljnim elementom uspeha kompanija u savremenom okruženju i njihovog doprinosa u zaštiti životne sredine i ekološkoj održivosti. Takođe, autori u radu analiziraju i ističu važnost kreiranja i sprovođenja efikasne strategije, kao neophodnog uslova koji omogućava kompanijama da se prilagode rizicima povezanim sa klimatskim promenama, ispune regulatorna i tržišna očekivanja i stvore dugoročnu vrednost za sve zainteresovane strane i dobrobit zajednice.

RAZLIKE IZMEĐU MEDIJSKOG I STRATEŠKOG UOKVIRAVANJA MEDIJSKOG SADRŽAJA

2025-12-05T09:40:40+00:00

Usled sve veće međuzavisnosti političke i medijske sfere dolazi do promene i u načinu izveštavanja medija. To znači da mediji sve češće nisu neutralni u svom izveštavanju, već predstavljaju događaje iz perspektive moćnih pojedinaca. Od ideološke ili političke orijentacije novinara i redakcije zavisi na koji način će medijski radnici koncipirati i uokviriti medijski sadržaj. Uokviravanje podrazumeva isticanje određenih aspekata događaja i njihovo povezivanje sa drugim društvenim fenomenima. Okvir predstavlja organizacioni princip koji određuje način na koji ljudi opažaju, identifikuju i tumače događaje. Novinari koriste okvire kako bi oblikovali informacije u pisanoj, govornoj, grafičkoj ili vizuelnoj formi, prilagođavajući ih specifičnostima medijskog kanala. Medijski okvir obuhvata analizu, proveru informacija i prikaz različitih aspekata događaja, dok strateški okvir prenosi informaciju u tonalitetu i učestalosti koji odgovara subjektima moći sa ciljem da se njihove interpretacije događaja usvoje i koriste za druga tumačenja stvarnosti. Publika treba da ima kritički odnos prema sadržajima koje konzumira i da zahteva viši nivo informativnosti i objektivnosti, jer je samo kroz aktivnu saradnju publike i medija moguće stvoriti prostor za transparentnije i profesionalnije novinarstvo.

MARKETING STRATEGIJA I PRIMENA INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U ODRŽIVOM RAZVOJU TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE SA OSVRTOM NA DRUŠTVENE MREŽE

2025-12-05T09:46:08+00:00

Turizam spada u aktivnosti temeljene na slobodnom vremenu. U pitanju je područje koje karakteriše visoka implementacija marketinga. Razlog tome leži u osobini turističkog tržišta, koje zahteva upotrebu koncepta marketinga kao preduslova uspešnosti poslovanja turističkih organizacija.

Savremeni način poslovanja u turizmu se danas ne može zamisliti bez korišćenja IK tehnologije i računara. Pojava interneta snažno je uticala na unapređenje poslovanja turističkih organizacija u svim segmentima, posebno na polju marketinga. Brzina, dostupnost, vizuelni doživljaj, smanjenje „neopipljivosti“ turističkih proizvoda i interaktivnost samo su neke pogodnosti koje primena interneta u turizmu pruža.

Društvene mreže i internet predstavljaju novu komunikacionu tehnologiju koja spaja veliki broj korisnika i nudi širok spektar mogućnosti. Olakšano je ispitavanje tržišta i prilagođavanje turističkih proizvoda željama kupaca do te mere da je sada kupcima omogućeno i samostalno kreiranje aranžmana po sopstvenoj želji. Takođe, jedan od kanala komunikacije su društvene mreže, koje možda imaju i presudan uticaj na potencijalne turiste u procesu donošenja odluke o poseti određene turističke destinacije. Turistima su potrebne određene informacije pre putovanja kako bi mogli da planiraju putovanje, ali su im potrebne i određene informacije i za vreme boravka na određenoj destinaciji.

PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA ZA ISHRANU U TOKU RADA – ZABRANA ZLOUPOTREBE PRAVA I DOSTOJANSTVO NA RADU

2025-12-05T09:53:22+00:00

Predmet rada odnosi se na naknadu troškova za ishranu zaposlenih u toku rada u opštem režimu radnih odnosa. Cilj rada je da pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada sagleda u kontekstu načela zabrane zloupotrebe prava i dostojanstva ličnosti zaposlenog na radu kao sastavnog dela prava na rad. U ovom radu polazi se od toga da je zabrana zloupotrebe prava osnovno načelo na kome počiva pravni poredak Republike Srbije, sa kojim moraju biti usklađeni propisivanje i ostvarivanje svih prava i obaveza, a u kontekstu ovog rada i onih koji se tiču propisivanja i ostvarivanja prava i obaveza iz domena radnih odnosa, pa tako i prava na naknadu troškova za ishranu zaposlenih u toku rada. Takođe, ovo pravo predstavlja važan element dostojanstvenog rada, imajući u vidu da dostojanstven rad sve više dobija obeležja jednog od osnovnih postulata na kojima počiva moderno radno pravo. U takvim okvirima, sloboda propisivanja, odnosno ugovaranja visine naknade troškova za ishranu zaposlenih u toku rada ne može biti apsolutna.

FINANSIRANJE POLJOPRIVREDE U SRBIJI: ANALIZA I PREGLED SPROVOĐENJA IPARD PROGRAMA

2025-12-05T09:59:00+00:00

Poljoprivredni sektor je jedan od vitalnih stubova razvoja privrede Republike Srbije (RS), dok se njegova uloga ogleda u doprinosu generisanju dohotka, obezbeđivanju novih radnih mesta i ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni. U procesima podsticanja razvoja domaće poljoprivrede poseban značaj ima IPARD program kao jedan od ključnih alata finansijske i tehničke podrške koji Evropska unija (EU) pruža zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, uključujući i Srbiju. Ovaj program, koji je deo šire strategije EU za podršku ruralnim područjima, pruža finansijsku pomoć poljoprivrednicima kroz subvencije namenjene modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, poboljšanju infrastrukture i usvajanju održivih metoda proizvodnje.

Ovaj rad je posvećen analizi značaja i uloge IPARD programa u finansiranju poljoprivrede RS, uz osvrt na njegove najznačajnije karakteristike, ciljeve i mere, kao i pregled do sada ostvarenih rezultata u njegovoj implementaciji. U radu se posebna pažnja posvećuje učešću osetljivih kategorija, kao i pratičnim problemiam i preprekama u njegovoj realizaciji. Pored njegovih nespornih doprinosa u modernizaciji domaće poljoprivrede, unapređenju infrastrukture, podsticanju konkurentnosti srpskog agrarnog sektora i šansi za približavanje standardima EU, primena IPARD programa se suočava i sa brojnim praktičnim izazovima koji se prevashodno ogledaju u nedovoljnim kapacitetima administracije i nedovoljnoj informisanosti...